Ne razumin grintavce. Ovih četrdesetak iljada mladih koji su se razmilili po Splitu, šareni ultraši, priporodili su grad. Ne samo financijski, to je druga priča. Nego, ljudi moji, lipo ih je vidit. Ma meni je srce ka kuća kad prođen Rivon, Peristilon, Varošen, Plakalušon, Brodaricon, a tamo lunjaju mladi na svin jezicima za zastavama iz svih kantuna zemaljske balote na leđima: Južna Koreja, Brazil, Argentina, Izrael, Kanada, Južnoafrička...
Ka da je mundijal u našemu malome Velome mistu, a ne u Brazilu, bar na par dana postali smo glavni grad svitske mladosti! Jesu li oni ikad čuli za nas do prošle godine? Jesu li znali di idu? Toliko su mladi da vjerojatno nemaju pojma, išli bi oni za svojin partyjen di bilo, ali promotrite in čunke: smiju se, pivaju, viču, vesele se, druže...