Dalmacija Split

mala, greza punta

Spoj ultra baba i ultra mladosti: kako su mladi turisti pronašli dugo skrivano utočište Splićana?

mala, greza punta

I sad se ja pitan ko je ovin Ultrašima ciloga svita otkrija di je ta naša Punta?! Naše malo, grezo, betonsko, kvartovsko, zadnje nekoncesionirano i slobodno kupalište u Splitu. Polegli su doli u jarpama, sve mlado, lipo, golo, namazano, propupalo iz ciloga svita. Na svin jezicima i svih koluri.

Nemaš di šugaman stavit, sve su stine i Kumpir i Palačinka krcati a isprid flota pedalini i morskih vespi.

Za onih trista metri 'od obale' niko nije čuja. Nego kako su nas našli? Vidin da se dozivaju, objašnjavaju di su. Šta, biće kažu: 'Evo doli van je jedna punta odma do Ovčica i prije Firula, tamo pedeset godin turisti nisu dolazili jer je prilično grezo, a domaći su isto takvi, podjebaju, migaju jedan drugome i sve gledaju kako će te pipnit. Jezik in je do poda. ali isto dođi.'

Najviše ih je iz Espanje, virova san da niko ne more mlit ka Talijani, ali ovi su sto puti jači. Ne vataju zrak - samo mažinaju: Palabrapalabra očo mio senka palabrapalabra... Malo su uznemirili onu našu fjaku, nosaju zvučnike pa sa svakoga šugamana svoja mužika udara. Svaki deseti se kupa. Samo sunca daj.

Engleze ti je najlakše poznat. Oni na plažu dolazu u bičve dokoljenke i postole i krivu se ka tovari. Donili su i dašak svitske kulture: čeka se red na tuš, ne ka mi, ono malo uletiš nogon dok se drugi pere, ka samo ću malo. onda se fota pa te pusti ciloga.

Na Puntu je, naravno, tuš mukte, a i ko bi nan ga moga naplatit, odletija bi brzo u more takav. Ka kad su nan stavili konop i bove i to jedno deset metri od kraja. Pa šta će nama konop, na Puntu se kupa samo oni ko zna skočit i plivat, a tih deset metri mi prironimo iz skoka. Tako je konop jednoga dana otplovija put Šolte sve s onin bovicama. Nama ne triba konop - nama triba glisere maknit i trajekte jer mi svi plivamo do po kanala.

Nakon Punte išli smo u tradicionalni obilazak Željezničara. Ma kome bi palo na pamet da su Ultraši toliko zaljubljeni u Željezničara?! Doletilo ih je ka skakavaca na Egipat u ono vrime. Cuce šarene koktele, plešu, čiče vijore ka zastave, a najvolu se penjat na kavale, gori ih je ka mravi. Dikod niko i skoči. A najviše naši momci, mašu rukama da se ogrebu o tvrde gujce i fasciniraju furešte bliduje. Dovuklo je i bankomat sa dvi antene, bežični.

Ja najvolin vidit spoj naših ultra baba i ove ultra mladosti na jednome mistu. To je ultra suživot. Naše vijeće staraca se drži javnih šentadi i gajbi, da in na ležaljke ne bi ko doša uzet pineze. Babe gule praske i mažu paštete, čitaju Slobodnu i igradu na karte. Didi ne igradu na ništa, oni paru oči i nikome se ne mrda odatle, niko se ne žali. Svima je lipo.

Sve to odozgar, cilu tu marmeladu sa plakata i sa neba, gleda barba Luka, kad je bija mlad.

Naslovnica Split