Kultura Kultura

zvijezda kratkog filma ‘onda vidim tanju’, Jurja Lerotića, koji je imao premijeru na zff-U

Niko Vilgorac-Gamulin: Dosad san glumija samo traktore i kombajne

zvijezda kratkog filma ‘onda vidim tanju’, Jurja Lerotića, koji je imao premijeru na zff-U

Svi su mi govorili da moran negdi glumit jer znan počet plakat, znan glumit glasove drugih ljudi... A šta se tiče glumačkog iskustva, od 1. do 4. bia san samo traktor i kombajn na predstavama u školi

Svi su oduševljeni. Prema ovome što smo dosad vidjeli svi su filmovi sto kopalja ispod Jurina filma... Možda i pobijedimo!” Prve reakcije na film “Onda vidim Tanju” mladog Splićanina Jurja Lerotića (25) - koje smo dobili izravno iz projekcijske dvorane SC-a, od dijela splitske ekipe koja je otišla predstaviti film na Zagreb Film Festival u segmentu Kockice (koji promovira mlade filmaše) – nisu krile iskreno zadovoljstvo ovacijama publike, kao ni ono malo pristranosti koje bi falilo da je nema.

“I taj mali Niko je krasan, kul dječak.” nastavlja naš glas iz Zagreba, misleći na Niku Vilogorca-Gamulina, jednog od tri glavna lika u Lerotićevu filmu, danas sedmaša Osnovne škole “Lučac”, koji je u trenutku snimanja filma imao 11 godina. I fakat, kad ga je mama Zrinjka dovela u redakciju, Niko je već na prvi pogled baš to - kul dječak. A i odlikaš kad smo već kod toga. On kaže - odlikaš ka...

Zašto ka?

Šesti san proša s 4,9, a dosad s 5,0...

Dobro, šta se tebi čini, kakav je film?

Meni je super, glumci su zakon, ja san bia najmlađi, svi su me tetošili. Je da je bilo malo naporno, al trud se isplatia.

Kako si došao do ovog filma, sam ili te gurnulo pred kamere?

Bila je audicija, taj moj režiser Jure Lerotić iša je po splitskim školama i tražia djecu tog uzrasta (10 - 11 god.), za glavnu ulogu u filmu. Ja san se prijavia iz šale. Doša je jedanput na tjelesni i reka ko oće neka pristupi. Nas par je pristupilo i kad je završia s ton-audicijom, reka je učiteljici da san bia najbolji. Ja san mislia da će bit još dice iz drugih škola i da sigurno neću proć. Ali jedan dan mobitel je samo zazvonia i bia je to režiser. Reka je da dođen u Plinarsku tamo di je skejt park na još jednu audiciju, jer se broj sve više sužava... I to je to.

Jesi li kad vidio nešto slično?

Ne, ovo je prvi put da vidin film u fotografijama, a i nisan nikad mislia da ću negdi tako doć glumit.

Jel ti bilo naporno uživit se u ulogu? Jesi imao dosad koje glumačko iskustvo?

Bilo je dosta naporno. Ali Lerotić me tetošia. Jedino smo nekad morali ić u 23 sata na Lovrinac ispod jednog nadvožnjaka... I bila je još jedna teška scena koju smo snimali više puta - bia je 8. misec, a mi smo morali bit u jaketu i duge rukave po onom zvizdanu, a na kraju ta scena nije ušla u film. Poludia san. Nisan prije glumia, al su mi svi govorili da se moran negdi prijavit.

Zašto?

Ne znan, na primjer, znan počet plakat, znan glumit glasove drugih ljudi... A šta se tiče glumačkog iskustva, od 1. do 4. bia san samo traktor i kombajn na predstavama u školi.

Što ti je bilo najbolje iz rada s Juricom Lerotićem?

Najbolje mi je bilo kad me je on dočeka u Zagrebu, išli smo na projekcije filmova i upozna me s Knjazom i njegovon ekipon, pa smo tako do 4 ure bili u disku nakon te projekcije. Prvo smo išli u kino “Europa” do 2 sata, al’ je taman kad smo mi došli završia after party. Knjaz nas je odvea u bar “Casino” i nije nas pustilo zbog mene. Ja san glumia njegovu curu, ali nisan proša. Na kraju su nas doslovce izbacili i onda smo isprid kafića sidili u krugu i sa svih strana je puva vitar. Kad san doša u režisera doma, isti sekund san zaspa i nisan se diga do podne.

A u filmu mi je bilo dobro... sićan se da kad san mora glumit jednu tužnu scenu di mi je brat proda TV, pa kad san ja doša doma i vidin da je nema - mora san počet plakat. Ali toliko mi je ta scena bila smišna da nikako nisan uspia i da san na kraju mora stavit kapuljaču priko glave i smija se ispod, a to je bilo ka da plačen.

Kako si se osjećao u Zagrebu, pred velikom publikom?

Morali smo predstavit svoj film, režiser je govoria o filmu i na kraju san ja reka da san sve radia po Stanislavskom. To mi je reka Lerotić da kažen. I kad san to reka, svi su okinili. Kad smo se spuštali niz pozornicu i prolazili kroz gužvu, svi su me tapšali i govorili bravo kroz smijeh.

Je li ovo nešto što bi volio raditi i ubuduće?

Pa nije mi to baš sad na prvome mistu, volia bi bit doktor, al o tom potom. Ako se ukaže još neka prilika, zašto ne iskoristit? Jedan Jurin prijatelj mi je reka da se javin u Kazalište mladih u glumačku školu i da tamo često budu audicije za domaće serije.

Koji su ti filmovi najdraži?

Najdraži su mi akcijski trileri, horori... Recimo “Otok Shutter”, film je prezakon, baš triba mozgat, ili horor “Brda imaju oči” isto mi je predobar, svi izobličeni, jedu ljude... ima ih milijun šta su mi napeti.

Šta ti kaže ekipa iz ulice i škole? Je l’ znaju da si glumio u filmu?

Znaju svi. Neki su i vidili nešto, stavia san na fejs trailer, nekima je dobar, a nekima ka ono... onako. To bi bilo to ka je l’?

Je...

A. Nisan van reka još ovo. Kad san iša u Zagreb, negdi oko Karlovca zove me mama na mobitel i govori da je bila na primanje i da zašto joj nisan reka da san dobia asa iz matematike, da me ne bi bila pustila gori. Al’ nemojte to napisat... - Zašto ne? Ne bi bilo primjereno.

jakov kosanović

Ka da nisan ja

Kako ti je bilo sebe gledati nakon dvije godine?

U početku san se sam sebi smija, ima san kratku kosu, i ka da to nisan bia ja. Al’ onda san se posli uživia u film i sve je bilo ka da se jučer dogodilo. Gledajući se na filmu, nekad mi se stvarno činilo da to nisan ja.

 

Naslovnica Kultura