Pogledajte malo parter splitskog uličnog teatra, da, ono što bi se trebalo zvati asfalnim kolnikom ili nogostupom u stvarnosti je masa zakrpa, jedna preko druge i u svim kombinacijama. Malo je gradova na zapadu koji njeguju takvu tradiciju asfaltnog mozaika kao Split.
Neka se prevuče friški asfalt preko neke ceste, neće proći ni par mjeseci a stižu majstori: kopa se vodovod, kanalizacija, struja, telefoni, priključci i zaključci. I naravno, neće asfaltirati cijeli komad ceste na trošak investitora. Ne, on lijepo tašela samo onoliko koliko mu je trebalo, pa tako po trotoarima nastaju ti čuveni splitski mozaici: kvadrati, trokuti, krugovi, pruge... Nakon nekog vremena i oni se raskopaju, pa nastaju novi geometrijski, čudesni oblici.
Možda bi neka galerija suvremene umjetnosti ...