Bilo je to godine dvi iljade i dvanajste kad se vidilo da se Splitu, a sa Spliton i okolici sprema nezaboravni turistički cunami; furešti su doslovno počeli padat s neba, autocesta je zakrčena, brodi vozidu vamo-tamo, od kruzera ne vidiš ni Šoltu ni Čiovo, ulicon proć nemoš...
Normalno, poduzetna osoba ka šta san ja sitila se da ima na našemu najbližemu škoju, pored starine i lipu nezavršenu kućicu, usrid sride maloga mista, drugi red od mora, svu u zelenilu.
Zavonjali bi šoldi i tukcu, a di neće meni. Mislin se; za onih deset dana dopusta na godinu šta bi se ja po ovakvoj kući izležava i točava u moru, bolje je rentat, a ja ću se snać i na Ovčice, more je more, a u Splitu je čistije nego igdi drugo otkad imamo kolektor. S druge strane, pa mi imamo more kad god oćemo. I ...