Marijan Budimir testirao je Hajduk, do jučer trener juniora Bijelih sad je za kormilom prvotimaca Širokog Brijega.
Budući da nije bilo gledatelja u Poljudu, evo tko će nam ispričati o „neviđenoj utakmici”?
Kako je to bilo, Budimire?
- Dobra utakmica, a prava prijateljska. Mi smo bili na gornjoj granici naših mogućnosti, igrači su bili motivirani, ali tek je početak priprema. Trenutno smo doma, pripremamo se u Širokome, a 5. srpnja idemo na Kupres.
Kakav je bio Hajduk?
- Nezgodno je to meni pričat, ali početak je tek, rekao bih solidan. Trener Leko je htio mnoge igrače isprobat. I mi smo, nekolicinu juniora i kadeta smo nagradili nastupom u Poljudu u posljednjim minutama.
Chinedu je kod vas, zabio je i gol?
- Kratko sam mu bio i trener u Hajduku, došao je kao pojačanje iz Solina, tražilo ga je par klubova, a on je rekao da je zbog dobrog rada trenera odabrao Široki i da će se tu dalje afirmirat.
Kakva je vaša momčad?
- Ne znam koliko poznate igrače, tu je Ćavar koji je igrao u Njemačkoj, Božo Musa koji je bio dugo u Slaven Belupu. Tražimo i pojačanja.
Koga ćete povući u Široki iz Hajduka, nekog od juniora?
- Očekujemo trojicu-četvoricu na tragu klupske suradnje, ali to će se odvijati tek poslije priprema Hajduka u Sloveniji i naših na Kupresu. U dogovoru s Hajdukom i našim sportskim direktorom Slavkom Brekalom. Znam profile, ali strpite se.
Kako vam je u Širokome?
- Primili su me fantastično, dočekali kao zvijezdu, stalno spominju to trener viceprvaka Europe... Svi su na usluzi i žele biti u pomoć. Ima Široki dobar kamp malo izvan grada, tri terena, plus Pecara, uvjetima za rad sam vrlo zadovoljan.
Ambicije?
- Široki je bio peti, nisu ušli u Europu. Ambicije su da svaki igrač napreduje, da budemo stabilni i ako se ukaže prilika iskoristit je. Plasirat se u Europu...
Kad će Hajduk u Široki?
- U planu je prijateljska utakmica, treba samo naći adekvatni termin da bude stadion pun.
Kakav je osjećaj bio, u Poljudu, a na suprotnoj strani?
- Čudan. Svi su me pozdravljali, čistačice i oružari, fizioterapeuti, kažu ne mogu me zamislit u opremi koja nije Hajdukova. Isto tako i gostujuća klupa, nije moja, neobično! Igra se, a ja gledam bijele dresove kuda idu, kako stoje na terenu, pa se sjetim ne vodim „bijele”, nego „plave”!
U Poljudu ste bili sedam godina, trebalo je krenut na put?
- Nije strašno. Uru i po’ i eto me doma, jednom tjedno ću moći. Lakše se prilagodit kad su ljudi domaći, prisni. I blizu je!
Hajduk i Široki zaplovili su rutom bliske suradnje. Budimir je zalog tome.