"Libar mi se zove 'Čovik de šete kolpi' zato jer je teško postat i ostat čovik. I kad padneš tribaš se znat dignit i ostat ponosan, ponizan i skroman.
Zna bi ić' u vizitu pacijentima, a za menon bi išli studenti. Neki od njih bi se držali ka da su Split oslobodili. Posli bi ga zazva sa strane i reka mu: Nemoj mi se u viziti držat' strašno ponosan. Jer umisto onoga doli moga bi i ti do večeras ležat', šta znaš...
Zato, radije sidi kraj njega, stavi mu ruku na rame i pitaj ga šta ga muči. Budi normalan čovik, nemoj mi se puvat. Za slaboga se meštra reče da je meštar de šete kolpi, šta oće reć da nije baš neki meštar o' zanata, da ne zna svoj posal i da mu triba sedan puti više vrimena za učinit ono šta pravi meštar napravi u čas posla, i još očisti ispod sebe....